Примечания
1
Сталин И.В. Заметки на современные темы (1929). // Сочинения, Том 9, М., 1948.
2
Смирнова Н.Д. Балканская политика фашистской Италии. Очерк дипломатической истории (1936–1941). М., 1969. С. 242; Stafford D.A.T. Soe and British Involvement in the Belgrade Coup d’Etat of March 1941. // Slavic Review. 1977, № 3. P. 399–419.
3
ВА, NAV-N-T-120, мф. 200, л. 153350; Српски народ, 24 јула 1942; Алексић Д., Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002. С.161–167.
4
Для сравнения упомянем, что, по довоенной переписи (1931 г.), в Королевстве Югославии проживало 13 934 000 жителей на территории в 247 542 км2. Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931. godine, knj. II, Beograd, 1938.
5
Здесь и далее мы цитируем работы Д. Льотича по девятитомному собранию сочинений, которое вышло в Белграде в 2003 году в издательстве «Нова искра», указываются русское название работы, год ее написания и том, в котором она опубликована. Д. Љотић, «Из моей жизни. I часть», 1938 (т. I).
6
Французский ученый и философ XVII века, развивавший представление о трагичности и хрупкости человека (человек – «мыслящий тростник»). Путь постижения тайн бытия и спасения от отчаяния видел в христианстве.
7
Французский политик и философ первой половины XX века, известный монархическимии клерикалистскими взглядами и критикой последствий Французской революции 1789–1799 гг.
8
Один из деятелей католической Контрреформации XVII века, канонизирован. В 1610 г. вместе с Жанной де Шанталь основал женский монашеский орден визитандинок. Дни памяти в католической церкви 24 и 29 января.
9
Средней руки городок в 50 километрах от Белграда.
10
К тому времени Радикальная партия порастеряла и свой радикализм, и оппозиционность, превратившись в умеренно консервативную партию со следами бывшего популизма.
11
Интересно, что общая концепция такого парламентского представительства различных социальных групп уже была в то время реализована на практике в системе Советов, существовавшей в СССР. Разумеется, подобное сходство не значит того, что Льотич сочувствовал политической линии ВКП(б).
12
Љотић Д. Ни фашизам ни гитлеризм. 1935 (т. II).
13
Љотић Д. Идеалы современной молодежи. 1939 (т. IV).
14
Љотић Д. Слово к просветителям. 1944 (т. IX).
15
Љотић Д. Слово к просветителям. 1944 (т. IX).
16
Апокалипсис 3:15, 3:16.
17
Љотић Д. Из моей жизни, часть I (т. I).
18
Љотић Д. По поводу одного письма. 1944. (т. IX).
19
Љотић Д. Теперь Ваш час. 1940 (т. VII).
20
Љотић Д. Сегодняшняя война и завтрашний мир. 1936 (т. II).
21
Љотић Д. Почему лишь два решения. 1935 (т. II).
22
Љотић Д. Отечество. 1934 (т. II).
23
Љотић Д. Не класс, а нация. 1934 (т. II).
24
Љотић Д. Размышления на Пасху. 1934 (т. II).
25
Љотић Д. Размышления на Пасху. 1934 (т. II).
26
Љотић Д. Лекция для ротных командиров. 1945 (т. IX).
27
Именно на основе последнего Льотич приходит к выводу о единстве южнославянских этносов.
28
Љотић Д. Путь к свободе. 1941 (т. VIII).
29
Љотић Д. За что мы боремся. 1945 (т. IX).
30
Љотић Д. Политика и мораль. 1934 (т. II).
31
Љотић Д. Почему лишь два выхода. 1935 (т. II).
32
Љотић Д. Драма современного человечечтва. 1939 (т. V).
33
Љотић Д. Почему лишь два выхода? 1935 (т. II).
34
Љотић Д. Письмо друзьям. 1944 (т. IX).
35
Љотић Д. Лекция для ротных командиров. 1945 (т. IX).
36
Эти неформальные связи сохранялись и в дальнейшем, когда «Збор» был запрещен М. Недич, находившийся на высокой армейской должности, помог отпечатать в военной типографии несколько номеров нелегальной газеты для движения Д. Льотича.
37
Недић М. Српска војска на Албанској Голготи, Београд, 1937; Недић М. Српска војска и солунска офанзива, Београд, 1932; Недић М. Краљ Александар Први Ујединитељ. Београд, 1935.
38
Кодовая таблица армейских званий по Ю. Веремееву.
39
Bjelajac M. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije: 1918–1941: studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd, 2004, s. 224–225; Мартиновић П., Милан Ђ. Недић, Београд, 2003, с.18—138.
40
Frankfurter Zeitung, 9. November 1940.
41
Pejović M. Beogradska štampa o suđenju za saradnju sa okupatorima u Srbiji 1918–1920. godine // Godišnjak za društvenu istoriju, sveska 1–3, Beograd, 2005, s. 85—109.
42
Проглас о предаји Београда («Београђани! Јуче 12. априла 1941 год. после подне…»), ИАБ, Збирка новина и прогласа Жика Јовановић.
43
Божовић Б. Београд под комесарском управом 1941., Београд, 1998, с. 28—31
44
АЈ, ф. Државна комисија, к.110, д. 12599.
45
Buchheim H. Anatomie des SS-Staates, München 1967; Wildt M. Generation des Unbedingten. Das Führungskorps des Reichssicherheitshauptamtes., Hamburg, 2002.
46
ИАБ, Збирка наредаба и упутстава.
47
О трагической судьбе еврейского населения Сербии см.: Поповић Н. Јевреји у Србији 1918–1941, Београд, 1997; Koljanin M.. Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941, Beograd, 2008; Божовић Б. Страдање Јевреја у окупираном Београду. 1941–1944, Београд, 2004; Ivanković M. Jevreji u Jugoslaviji: 1944–1952: Kraj ili novi početak, Beograd, 2009.
48
Ново време, 1. јуна 1941.
49
Русский бюллетень, 1941, 14 сентября; ИАБ, ф. BdS, д. I-122; ИАБ, ф. УГБ СП, д. IV 269/25; Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941—45 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 45; Петровић Д. Квислиншке формације руских белоемиграната на територији Источне Србије током Другог светског рата // Развитак 1966, № 6.
50
Nemačka obaveštajna služba. Knj. 2, «Nemačka obaveštajna služba u staroj Jugoslaviji», Beograd – Državni sekretarijat za unutrašnje poslove FNRJ, 1955.
51
Božović B., Stefanović M., Milan Aćimović, Dragi Jovanović, Dimitrije Ljotić, Zagreb, 1985; Lalić V., Balšić U., Dosije D. Jovanović, // Večernje novosti, 19. oktobra – 4. novembra 2006; ИАБ, BDS, J-55.
52
ОЗНА (срб. Одељење за заштиту народа) – служба безопасности титовской Югославии в 1944–1946 гг.
53
Имелось в виду их происхождение из «цинцаров» – романоязычной балканской народности, к началу XX в. в значительной степени инкорпорированной в состав сербской элиты и городской интелигенции.
54
Божович Б. Београд под комесарском управом 1941, Београд, 1998, с. 81–92; ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 264196—266420.
55
ИАБ, ф. BdS, д. J-55.
56
Ново време. 1941, 5, 6, 19. јул.
57
Здесь и далее в качестве основного источника мы используем ежемесячные отчеты МВД о положениии дел в стране. ВА, Недићева архива, извештаји МУП.
58
Радић Р. Живот у временима: Гаврило Дожић: 1881–1950., Београд,2006.
59
Шкаровский М.В. Нацистская Германия и Православная Церковь, Москва, 2002; Жуков Д. Оккультизм в Третьем Рейхе. М.: Яуза, 2006.
60
Споменица православних свештеника – жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби. Београд, 1960; Koljanin M. Jevreji i antisemitizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941, Beograd, 2008.
61
Ново време, 22– јун 1941.
62
ИАБ, ф. BdS, br. H-36. 3–6; Mackenzie W. The Secret History of SOE: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000.
63
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002. С.116.
64
Рад британских агената у нашој земљи. Експозив, пушке и муниција. // Ново време. 1941, 11 септембар.
65
Только за первый месяц после трагедии для помощи Смедереву поступила огромная сумма в 9 200 000 динаров (с тем, что реальный прожиточный минимум сотавлял около 500–600 динаров в месяц). Ново време. 1941, 16 јун.
66
Јовановић Н. Смедерево је било добро обновљено: Димитрије Љотић и делатност Изванредног комесаријата 1941–1944, Смедерево, 2001.
67
Mackenzie W. The Secret History of SOE.: Special Operations Executive 1940–1945. London, 2000. P. 23–24, 104–108, 112, 133.
68
Војне и безбедносне структуре СССР у припреми партизанског ратовања до почетка Другог светског рата, Војно-историјски гласник, 2/2008; Совјетска улога у школовању и припреми југословенског партизанског кадра до почетка Другог светског рата, Војно-историјски гласник, 1/2009.
69
Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. I. С. 519.
70
Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 16–18, 23–24.
71
Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 16–18, 58.
72
Зборник докумената и података о НОР-у народа Југославије (далее З.д.и.п. о НОР н.Ј), т. XII, књ.1, Београд, 1978. С. 178–179.
73
Интересно, что после немецкой оккупации в открытой продаже появились книги коммунистических класссиков и в то же время была запрещена к продаже довоенная антисоветская книга одного из комиссаров-льотичевцев. Васиљевић М., Истина о С.С.С.Р., Београд, 1940.
74
З.д.и.п. о НОР н.Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 341–342; Беговић С. Логор Бањица, Београд, 1989; ИАБ, ф. Бањички логор; Micković E., Logor Banjica: logoraši: knjige zatočenika koncentracionog logora Beograd – Banjica (1941–1944). Tom 1, 2, Beograd, 2009.
75
Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. I. С. 6.
76
Коминтерн и Вторая мировая война. М., 1994. Ч. II. С. 9, 106. Cenčić V. Enigma Kopinič. Beograd, 1983. Т. I. С. 213–214.
77
Tito. Djela. Beograd – Zagreb, 1982. T. 7. S. 43–47; Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд, 1996. С. 16–18, 61–65.
78
Ново време. 1941, 7. јул; З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. I, књ. 2, Београд, 1952, с. 304..
79
РГАСПИ, ф. 495 «ИККИ», оп. 277 «Личные дела (Югославия)», д. 677 «Йованович Живорад».
80
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 1, Београд, 1978, с. 205–207.
81
Ново време. 1941, 22. јул
82
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. I, књ. 2, Београд, 1952, с. 308–313.
83
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. II, књ.1, Београд, 1952, с.14–17; З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 1, Београд, 1978, с. 220–230, 251–259.
84
Димитријевић Б., Николић К.Ђенерал Михајловић. Биографија, Београд, 2004, с. 151.
85
Nemačka obaveštajna služba, UDB III odeljenje, Beograd 1958–1960, t. IV, s.418t. VIII, s.669.
86
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 1, Београд, 1978, с. 343–346.
87
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. I, књ.1, Београд, 1949, с. 365–368, 374–376.
88
З.д.и.п. о НОР н.Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 294–299, 331–332, 334–335.
89
«Ново време», 11 август 1941.
90
Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 1, с. 115–119.
91
«Ново време», 28 август 1941.
92
Lamey H. Der Weg der 118. Jäger-Division., Augsburg-Hochzoll, 1954; O.Weingartner, Erinnerungen an die 118. Jäger-Division (frühere 718. Inf.Div.), Klagenfurt, 1982; Д. Трбојевић, Церско-мајевичка група корпуса пуковника Драгослава Рачића, Крагујевац, 2001; Ustanak naroda Jugoslavije 1941: zbornik. Knj. 1, Beograd, 1962.
93
Живановић С. Ђенерал Михаиловић и његово дело, Трећи српски устанак, књ. 1, Чикаго, 1962.
94
Русский бюллетень, 1941, 14 сентября.
95
ИАБ, ф. BdS, д. I-122; ИАБ, ф. УГБ СП, д. IV 269/25; Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941—45 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999. С. 45.
96
Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 1, с. 149–154.
97
Альбом Русского Корпуса. Нью-Йорк, 1960; Верные долгу. 1941–1945. Наяк (Нью-Йорк), 1961; Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963; Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941—45 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999; Тимофеев А.Ю., Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии. 1941–1945, Москва, 2010.
98
Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 1, с. 160.
99
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 360–362; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 87–90.
100
72. Infanterie-Division—342. Infanterie-Division. Dokumentation, Hannover 1978.
101
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 458–460.
102
З.д.и.п. о НОР н.Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 463.
103
Месна команда Крагујевца, Обзнана, 21. октобар 1941.
104
ВА, NAV-T-501, мф. 246, л. 555–558.
105
Дедијер В. Дневник. Београд, 1951, ц. 33–34; Зборник докумената и материјала о октобарском покољу 1941. у Крагујевцу, Крагујевац, 1953.
106
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 174.
107
Интересно отметить, что именно в эти дни, 25 октября 1941 г. к Д. Михаиловичу прибыла первая английская миссия.
108
Димитријевић Б., Николић К.,Ђенерал Михајловић. Биографија, Београд, 2004, с.167–170.
109
Matl J. Jugoslawien im zweiten Weltkrieg, Köln, 1954.
110
См. сообщения об этом участников событий – Б. Пантича, Й. Матла, А. Шварца в Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 429–430; ВА, NAV-T-77, 1934 / 6506108-15.
111
Марјановић Б. Осовина Београд – Берлин: економски односи Србија (Југославија) – Немачка, Београд, 2007; Чалић М.-Ж. Социјална историја Србије 1815–1941, Београд, 2004.
112
Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41—1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 22–95.
113
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 101–111.
114
Terzić V. Slom Kraljevine Jugoslavije 1941: uzroci i posledice poraza. knj 2, Beograd – Ljubljana – Titograd, 1982, с. 279–280; Avramovski Ž. Treći Rajh i Borski rudnik, Bor, 1975. s. 149–151; Petrović D. Istočna Srbija u ratu i revoluciji. Beograd, 1985. S. 26; Obradović M. Dve krajnosti u političkoj delatnosti ruskih izbeglica. Tokovi istorije. 1997, № 1–2. S.143; Јаковљевић Р. Руси у Србији. Београд, 2004. С. 33–37.
115
Čulinović F. Okupatorska podjela Jugoslavije, Zagreb, 1970; Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41 – 1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 256–269, 344–345; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 117–128.
116
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1131; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 142–154.
117
Из 470 тыс. сербских хозяйств недичевской Сербии в 1942 г. около 85 % можно было отнести к бедняцким и середняцким (до 10 гектаров), около 10 % к зажиточным (10–20 га) и лишь оставшиеся 5 % можно было бы назвать товарными (свыше 20 га), т. е. пригодными для прямых изъятий продуктов труда. Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с.170.
118
Здесь и далее мы опираемся на подробный обзор экономической ситуации Сербии, который дают опубликованные суммарные ежегодные доклады Ф.Нойхаузена. З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1126–1165; књ. 3, Београд, 1979, с. 743–814.
119
Доходило до того, что министр народного хозяйства М. Олчан ворвался в здание Управления питания, где, созвав всех чиновников в зал заседаний, размахивая пистолетом, произнес перед ними пламенную, но короткую речь, пригрозив расстреливать без суда и следствия всех, кто будет заподозрен в коррупции. Однако коррупция в «Дирисе» не прекратилась до самого конца его существования, а вот Олчан на месте министра оставался сравнительно недолго. ИАБ, ф. BdS, д. O-39.
120
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1133.
121
Српски народ, 7. август, 1942; ВА, NAV-N-T-120, мф. 200, л. 153774.
122
ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.
123
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 272–277; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 359–395.
124
Исключение составляли несколько фабрик, построенных незадолго до войны и занимавшихся производством радиоаппаратуры, оптических приборов и резервных частей для нужд люфтваффе.
125
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с.295.
126
ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.
127
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 309.
128
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 328.
129
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 64; Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41 – 1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 263; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 316.
130
Schlarp K. Wirtschaft und Besatzung in Serbien 1941–1944, Steiner, 1998, s.220; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 325.
131
Всего потери Югославии в годы Второй мировой войны оцениваются в 1 014 000 – 1 027 000 человек (демографические потери 1 925 000 – 2 022 000), около половины которых были сербами. Для сравнения скажем, что общее число погибших всех национальностей в недавней войне в Боснии составило около 100 000 человек. Kočović B. Żrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. London, 1985; Žerjavić V. Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Zagreb, 1992; Janjetović Z. Od Auschwitza do Brijuna. Pitanje odštete žrtvama nacizma u jugoslavensko-zapadnonjemačkim odnosima. Zagreb, 2007; http://www.jusp-jasenovac.hr; Golubović Z. Racija u južnoj Bačkoj 1942. godine, Novi Sad, 1992.
132
Реџић В. Грађански рат у Црној Гори: 1941–1945. године. Књ. 1–2, Подгорица, 2002; Petrović R. Crnogorske ustaše, Beograd, 2005.
133
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1132.
134
Для сравнительно небольшой недичевской Сербии это огромное количество беженцев – 12,66 %. Даже на пике войн девяностых (в 1995 г.), когда Сербия стала вынужденным домом для рекордного в Европе числа беженцев (по сведениям UNHCR, 550 000 человек) из Хорватии, Боснии и с Косова, их относительное количество в общем населении Сербии было немногим выше 5 %.
135
Marjanović J. Ustanak i narodnooslobodilački pokret u Srbiji 1941, Beograd, 1963; Milošević S.D. Izbeglice i preseljenici na teritoriji okupirane Jugoslavije: 1941–1945. godine, Beograd, 1980; Milošević S.D. O zbrinjavanju izbegličke dece u Beogradu za vreme Drugog svetskog rata: 1941–1944, Beograd, 1981; Мајданац Б., Чокић Р. Избеглице у Србији 1941–1945, Београд, 1988; Милошевић С.Д. Социолошка и демографска анализа прогнаних Срба из појединих срезова Независне Државе Хрватске 1941., Подгорица, 1997; Керкез С. Друштво Србије у Другом светском рату 1941–1945, Ниш, 2004.
136
Тома Максимович (1895–1958) – до войны директор сербского филиала чешской фирмы «Бата» в Борове (Хорватия). В 1941 г. отказался от лестного предложения перейти в качестве представителя «Бата» в Швейцарию и прибыл в Сербию, где стал помогать сербским беженцам. Оставался на своем посту до самого конца оккупации, когда был арестован титовцами и осужден на 4 года тюрьмы. Реабилитирован решением областного суда в Нови-Саде в 2008 г.
137
Петр Зец – до Второй мировой войны сенатор королевства Югославия, хирург и директор больницы «Мартон» в Госпиче (Босния), после начала погромов в НГХ перебрался в Сербию, где занял место секретаря общества Красного Креста. Оставался на своем месте до конца оккупации, когда был арестован титовцами и расстрелян.
138
По переписи 1931 г., в Боснии и Герцеговине проживали 44,25 % сербов (1 028 139 человек), 23,58 % хорватов (547 949), 30,90 % (718 079) мусульман. По переписи 1948 г., сербов было всего 41,60 % (1 067 728), хорватов 22,60 % (580 790), а мусульман уже 34,70 %, (890 094), что при высоком уровне рождаемости у всех трех групп аграрного в своем абсолютном большинстве населения Боснии говорит о многом.
139
Будак отличался склонностью к публичным выступлениям, в которых он был достаточно откровенен, что вызывало раздражение даже у немцев. B-201 ИАБ, ф. BdS, д. I-122.
140
ВА, Недићева архива, к. 125, ф. 1, д. 17.
141
В 1942–1944 гг. неоднократно заключались временные договоры между руководством партизан и руководством НГХ/ немецкими представителями в НГХ. Проходили встречи представителей вермахта и СС в НГХ с эмиссарами Тито – лидерами партизанского движения (М. Джилас, К. Попович, А. Хебранг) и техническими лицами (В. Велибит, М. Стилинович, Й. Брнчич, Б. Бакрач). При этом представители КПЮ получали от немцев легальные документы и свободно посещали Загреб, а представители абвера и СС – партизанские документы для беспрепятственного проезда по занятой партизанами территории. Немцы соглашались на обмен военнопленных, на признание партизан «воюющей стороной», поставляли партизанам ряд важных медикаментов (для прививок от тифа, бешенства, столбняка и дефицитный в то время антибактериальный препарат – пронтозил). В обмен партизаны заключали одиночные соглашения локального характера о временном прекращении диверсий и враждебных действий против немцев. Зондировался также вопрос координации действий между вермахтом и партизанами в случае высадки англо-американцев на Адриатическое побережье. Для переговоров с ноября 1943 г. по январь 1945 г. действовала признававшаяся и партизанами, и немцами нейтральная зона – Писаровина (25 км от Загреба). Nemačka obaveštajna služba, UDB III odeljenje. Beograd, 1958. T. V, S. 577–591; Bakrač B. Razmjena ratnih zarobljenika i uhapšenika na području Pisarovine // III godina NOR na području Karlovca, Korduna, Like, Pokuplja i Žumberka. Karlovac, 1977. S. 845–865; Basta M., Labovic Ć. Partizani za pregovarackim stolom. Zagreb,1986; Kazimirovic V. Njemački general u Zagrebu. Kragujevac-Beograd,1996; Svjedočanstvo hrvatskog književnika Gabrijela Cvitana iz jeseni 1944. // Časopis za suvremenu povijest. 2003, № 3.
142
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 111–125; Miletić A. O saradnji komandanta četničkih odreda istočne Bosne Jezdimira Dangića sa Nemcima, Vojnoistorijski glasnik, 1972, № 2.
143
В 1944 г. Дангичу удалось бежать из лагеря, он вступил в польскую Армию Крайову, в которой получил офицерскую должность и воевал до окончания Второй мировй войны. После вхождения советских войск на территорию Польши Е. Дангич был арестован и в 1947 г передан титовским властям, которые его наскоро осудили и расстреляли.
144
Недић М. Меморандум «Срби и земље – етнографски проблем српског народа «// Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 2, с. 474–485.
145
Тимофеев А.Ю. Крест, кинжал и книга. Старая Сербия в политике Белграда (1878–1912). Алетея, С.-Петербург, 2007.
146
Трбић В. Мемоари. Казивања и доживљаји војводе велешког (1912–1918, 1941–1946), Књига II, Београд, 1996, с. 179.
147
Павловић М., Младеновић Б. Коста Миловановић Пећанац, Београд, 2006, с. 30—88
148
Практика малой войны в оккупированной Сербии, М., 1927; Erhardt A. Der Kleinkrieg. Geschichtliche Erfahrungen und künftige Möglichkeiten, Potsdam, 1935; Старинов И. Г. Подготовка партизанских кадров, М., 1989, с. 5.
149
Дерок Ј. Топлички устанак и оружани отпор у окупираној отађбини 1916–1918. године, Београд 1940; Митровић А. Устаничке борбе у Србији 1916–1918, Београд, 1987.
150
Перовић М. Топлички устанак 1917, Београд, 1971, с. 340–350.
151
Упут за четничко ратовање. Београд, 1929; Tešić D. Gerilski rat u planovima vojske Kraljevine Jugoslavije 1938–1941 g., Istorija 20. veka, № 2, 1995; Životić A. Jurišne (četničke) jedinice vojske Kraljevine Jugoslavije 1940–1941. godine, Vojnoistorijski glasnik, № 1–2, 2003.
152
Павловић М., Младеновић Б. Коста Миловановић Пећанац, Београд, 2006, с. 172–190.
153
ВА, Недићева архива, к. 33, ф. 11, док. 5.
154
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. I, књ. 1, Београд, 1949, с. 630–631.
155
ВА, Недићева архива, к. 50, ф. 1, док. 38.
156
Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с.184–185.
157
ВА, NAV-N-T-120, 200/153345-46.
158
ВА, Недићева архива, к. 24 A, ф. 1, док. 1.
159
Тришић. Ј. О Милану Недићу, Б. м., 1960 с. 47; Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с.160–161; Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 1, с. 257–258.
160
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 160–161.
161
ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 116.
162
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 166–165; ВА, Недићева архива, к. 47, ф. 4, док. 1.
163
Реформам подвергалась не только сербская администрация, но и другие части коллаборационистов. А. Мейснер был недоволен царившим в Русском охранном корпусе русским духом, монархическим и недостаточно лояльным по отношению к нацистской идеологии, в результате чего отдал приказ о формировании под командованием М.А. Семенова полицейской русской эмигрантской части в Сербии – батальон хипо, который впоследствии превратился в полк «Варяг». ВА, NAV-T-175, мф. 73, л. 2590570-3; Зборник НОР. Т. XII, књ. 2. Београд, 1978. С. 805–809.
164
Службене новине, 3 марта 1942.
165
Исполнительная власть в недичевской Сербии имела следующую структуру: МВД, во главе министр внутренних дел; округ (область), во главе окружной начальник; срез (район), во главе начальник среза; община (сельсовет), во главе председатель общины (формально представитель местного самоуправления).
166
Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с. 356–361.
167
ГАРФ, ф. Р6792, оп. 2, д. 68, л. 97.
168
ГАРФ, ф. Р7439, оп. 1, д. 4, л. 552–572; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 291.
169
Kostić B. Za istoriju naših dana, Beograd, 1996, s. 72; ВА, NAV-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.
170
Впервые этим правом М. Недич воспользовался 18 января 1943 г., когда стражники СГС расстреляли 10 заложников за убийство начальника муниципалитета в г. Кралево. В дальнейшем неоднократно имели место расстрелы частями СГС заложников из числа коммунистов и сочувствующих им как карательная мера за убийство чиновников администрации М. Недича и местного самоуправления. ВА, Недићева архива, к. 27-II, ф.5, док. 5, 7.
171
ВА, Недићева архива, к.27-II, ф.5, док. 5.
172
Glišić V. Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941–1944, Beograd, 1970, c. 160–161.
173
В то время как среди высших и средних офицеров Полиции порядка (БДО) доминировали немцы из Австрии (в меньшей степени Германии), среди младших офицеров, унтер-офицеров и сержантов были часто были местные фольксдойче и русские эмигранты, фиктивно доказавшие свое «германское происхождение». Среди рядовых полицейских значительную часть составляли воеводинские фольксдойче, молодые русские эмигранты, а также мусульмане из Рашской области. AЈ, д. Државна комисија, Именични регистар припадника СС формација.
174
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. I, књ. 5, Београд, 1954, с. 57, 212–214.
175
ВА, NAV-T-501, мф. 256, л. 399, 831.
176
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 173.
177
Службене новине, 6 новембра 1943.
178
ВА, Недићева архива, к. 28; ВА, NAV-N-T-501, мф. 249, л. 146; мф. 252, л. 1236; мф. 256, л. 695; Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с. 357–358; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 240–242.
179
ВА, Недићева архива, к. 2а, ф. 2, док. 16.
180
Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с. 435; Маринковић А. Све је било могуће у оне дане… Сећање на септемар 1944. // Записи из добровољачке борбе. књ. III, Минхен, 1955, с. 46–48.
181
ВА, NAV-N-T-311, мф. 185, с. 658–800; З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ.4, Београд, 1979, с.1162, 1170; Соларић М. Наличје «Босанске голготе» или как сам постао припадник СДК // Записи из добровољачке борбе. књ. II, Минхен, 1954; Kostić B., Za istoriju naših dana, Lille, 1949, s. 203–204.
182
Записи из добровољачке борбе I–V, Минхен, 1954–1959; Карапанџић Б. Споменица српских добровољаца: 1941–1971, Кливеланд, 1971; Тврђава: збирка добровољачке лирике, Аутори додатног текста (Пандуровић С., Најдановић Д.), Минхен, 1977; Карапанџић Б. Српски добровољци: 1941–1981, Кливленд, 1981; Карапанџић Б. С вером у Бога за краља и отаџбину! Добровољци: 1941–1991, Кливеланд, 1991; Пироћанац С. Српски добровољци: 1941–1945: у речи и слици. Албум, Нортхамптон, 1991; Пироћанац С. Добровољци: некад и сад! Албум, Нортхамптон, 1994; Матејић М., Карапанџић Б. Са крстом у руци и љубављу у срцу: о свештеницима и монасима Српске православне цркве који су припадали Љотићевом «ЗБОР»-у и Српском добровољачком корпусу, Ваљево, 2008.
183
ВА, NAV-N-T-311, мф. 194, с. 974.
184
Kostić B. Za istoriju naših dana, Lille, 1949; Карапанџић Б. Грађански рат у Србији 1941–1945, Кливленд, 1958; Парежанин Р. Моја мисија у Црној Гори, Рим, 1960; Краков С. Генерал Милан Недић, Минхен, 1968; Парежанин Р. Други светски рат и Димитрије В. Љотић, Минхен, 1971; Slijepčević Đ. Jugoslavija – uoči i za vreme drugog svetskog rata, Minhen, 1978; Propadović M. D. V. Ljotić, Zbor i Komunistička partija Jugoslavije: 1935–1945: prilozi za istinu o JNP Zbor., Northampton, 1990.
185
Ивановић П. Ко су Љотићевци, Чикаго, 1954; Mommsen H. Serbische Nationale Freiwilligen-Verbände // Gutachten des Instituts für Zeitgeschichte. Bd. 2., Stuttgart, 1966; De Zeng N.L. History of the Serbian Volunteer Corps, Siegrunen, Vol. V, No. 28, Januar 1982; Стефановић М. Збор Димитрија Љотића: 1934–1945, Београд, 1984; Bojić M. Jugoslovenski narodni pokret «Zbor»: 1935–1945: jedan kritički prilaz, Beograd, 1996; Dobrich M. Belgrade’s Best: The Serbian Volunteer Corps, 1941–1945, NY, 2001; Јовановић Н. Смедерево је било добро обновљено: Димитрије Љотић и делатност Изванредног комесаријата 1941–1944, Смедерево, 2001.
186
В начале 1942 г. правительство М. Недича все же создало всеобщую трудовую службу под названием «Служба за национальное восстановление Сербии», в которой были обязаны отслужить 6 месяцев все лица призывного возраста, не прошедшие до войны службу в армии или не служившие в военизированных частях недичевского МВД. Фактически это формирование было копией немецкой трудовой организации Тодта и имело мало общего с Сербской добровольческой трудовой службой образца лета 1941 г. Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 28; Службене новине, 6. јануара 1942.
187
Ново време, бр. 62, 18. јула 1941.
188
Васиљевић М. Постанак српских добровољаца 1941 године. // Записи из добровољачке борбе. књ. IV, Минхен, 1956, с. 16–17; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 90–93.
189
Пиком таких боев была групповая драка с применением ножей, кастетов и револьверов между несколькими сотнями студентов (коммунистов и националистов) в здании Технологического факультета Белградского университета в 1940 г., Парежанин Р. Други светски рат и Димитрије В. Љотић. Минхен, 1971, с. 153–155; З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. I, књ. 1, Београд, 1949, с. 446–447.
190
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 170–174.
191
Kostić B. Za istoriju naših dana, Beograd, 1996, s. 69–70; Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 2, с. 257.
192
ВА, Недићева архива, к. 12, ф.74, док. 4 и 1; Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 2, с. 434; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 159–160.
193
Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 219–220; Glišić V. Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941–1944, Beograd, 1970, c. 163; Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht., Bd.4, Frankfurt, 1969, s.728—29; ВА, NAV-T-501, мф. 248, л. 1124; ВА, NAV-T-311, мф. 194, с. 444–445, 974.
194
Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 221–228.
195
Парежанин Р. Други светски рат и Димитрије В. Љотић, Минхен, 1971, С. 467–468.
196
Обрадович Р. Изводи из једног необјављеног дневника – година 1944, // Записи из добровољачке борбе. књ. I, Минхен, 1954, с. 29–42.Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 264, 317–318.
197
Нојбахер Х. Специјални задатак Балкан. Београд, 2005, с. 105–121, 145, 155–161; Парежанин Р. Моја мисија у Црној Гори, Рим, 1960;. Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 311–317; Влахович М. Став генерала Недића према Црној Гори // Записи из добровољачке борбе. књ. I, Минхен, 1955, с. 62–69; З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 4, Београд, 1979, с. 390–395.; т. XIV, књ. 3, Београд, 1983, с. 608–610.
198
При этом черногорские четники зашли на пути коллаборации с немцами намного дальше, чем просто политический маневр. Капитан Д. Арсович, заместитель П. Джуришича (позывной «Анд»), 19 июня 1944 г. послал в штаб ЮВвО следующую телеграмму: «С провиантом тяжело. Немцы потеряли 14 грузовиков… Прилетели 4 английских истребителя… заметили их и уничтожили… Поэтому мы уже 4 дня не получаем провианта… Боеприпасы прибыли в Рашку, но нет средств их доставить, это просто мучение. Похоже, что прибыло и еще что-то, но не знаю что. Оружие, похоже, еще не прислали… Мы слышали, что немцы беспилотными аппаратами разделали Англию и Лондон. Мы этому очень рады. Привет всем. Душан». ВА, Четничка архива, к. 279, ф. 16, док. 1.
199
Командованию вермахта в Сербии стало ясно, что «премьер правительства генерал-полковник Недич потерял престиж, так как и его последователи, и СДК все больше считают его неспособным получить какую-либо отвечающую национальным надеждам уступку от оккупационных властей за свое прежнее лояльное сотрудничество… в связи с этим находится и потеря авторитета недичевых административных органов в стране, которые свои задачи могут выполнять только, если… местные командиры повстанцев Д. Михаиловича это разрешат… Соответствующее и достаточное дополнительное давление через немецкие полицейские органы практически невозможно при их малом числе и массе… Сбор урожая… будет, согласно донесениям Военного командования, возможен лишь в случае согласия Д. Михаиловича. Это значит, по меньшей мере, прямые переговоры с Д. Михаиловичем…» З.д.и.п. о НОР н.Ј, т. XII, књ. 4, Београд, 1979, с. 392–394.
200
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XIV, књ. 3, Београд, 1983, с. 652–653; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 264, 319–329; Kostić B. Za istoriju naših dana, Beograd, 1996, s. 150–157; Издајник и ратни злочинац Дража Михаиловић пред судом: стенографске белешке и документа са суђења Драгољубу-Дражи Михаиловићу, Београд, 2005, с. 237–241, 395; Нојбахер Х. Специјални задатак Балкан, Београд, 2005, с. 164; Kostić B. Za istoriju naših dana, Beograd, 1996, s. 164–165.
201
Kostić B. Za istoriju naših dana, Beograd, 1996, s. 180–182; Парежанин Р. Моја мисија у Црној Гори, Рим, 1960; Маринковић А. Све је било могуће у оне дане… Сећање на септемар 1944. // Записи из добровољачке борбе. књ. III, Минхен, 1955.
202
Љотић Д. Сабрана дела, т. IX.
203
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 4, Београд, 1979, с. 988, 1194; NAV-T-78, мф. 432, с. 640–654; ВА, NAV-T-311, мф. 185, с. 658–800; ВА, NAV-T-311, мф. 191, с. 191–278; ВА, NAV-T-311, мф. 194, с. 444–445; Klietmann K.-G. Die Waffen-SS: Eine Dokumentation, Osnabrück, 1965, s. 383–384.
204
Парежанин Р. Други светски рат и Димитрије В. Љотић. Београд, 2001. С. 479–480, 483; Костић Б. За историју наших дана. Београд, 1996. С. 206–234; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 429–430; Наша Борба. 1945, № 54. С. 2; Трушнович Я.А. Русские в Югославии и Германии, 1941–1945. //Новый Часовой. 1994, № 2; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 366; Миловановић Н. Кроз тајни архив УДБ-е. Београд, 1974, с. 30;
205
Костић Б. За историју наших дана. Београд, 1996. С. 206–226; Фотокопия письма Д. Льотича от 29.01.1945., присланная епископом Григорием (Граббе) для юбилейного издания СДК // Карапанџић Б. С вером у Бога за краља и отаџбину! Добровољци: 1941–1991, Кливеланд, 1991, с. 50–51.
206
Нојбахер Х. Специјални задатак Балкан. Београд, 2005, с. 178; Певајте у славу Димитрија Љотића. Слово Епископа жичког Николаја, Наша борба, 25 априла 1945; Љотић Д. Сабрана дела, т. IX; Kostić B. Za istoriju naših dana. Beograd, 1996, s. 250–258; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 430–436; Ђујић М. И ја сам сведок// Србија: глас српских бораца – Serbia: voice of serbian fighters for freedom. Год. 37, бр. 276, 1997; Споменица Динарске четничке дивизије. Б.м., 1993, с. 271–275; Поповић Д. «И ја сам сведок…» // Искра, јун, 2005; Радић Р. Живот у временима: Гаврило Дожић (1881–1950), Београд, 2006, с. 290–293.
207
Содержание надгробной речи (но не сам факт ее произнесения) оспаривает В. Джомич (Џомић В. Србска црква, Љотић и љотићевци, Београд-Подгорица, 2009). При этом аргументом В. Джомича является то, что речь епископа Николая в память Д. Льотича не была включена в состав собрания сочинений Святого, изданных западноевропейской епископией СПЦ в Германии в 1976–1986 гг. Показательно, что в других работах Н. Велимировича тех лет («Кроз тамнички прозор», «Земља Недођија») существует ясная единообразность взглядов со спорной речью. Наиболее ясно позицию епископа Николая показывает диалог из его рассказа-притчи «Земля Нигде», в котором немецкий судья пытается уговорить серба Спасо «смириться и помочь успокоить Сербию, подобно сербским старейшинам в Белграде». В ответ на это Спасо ответил: «Я искренне уважаю тех сербских патриотов, которых Вы упомянули. Я считаю, что они вам покорились не ради наслаждения или выгоды – они же рабы, как и я – но от лютой беды, чтобы спасти хоть немного своего народа, который вы и ваши союзники обрекли на окончательную смерть. Но это им суженый путь, а не мне».
208
Littlejohn D. Foreign legions of the Third Reich, vol.III, San Jose, 1987, p. 255; Petelin S. Osvoboditev slovenskega Primorja, Nova gorica, 1966, s. 25–43, 80–83; Нојбахер Х. Специјални задатак Балкан, Београд, 2005, с. 192; Tomasevich J. The Chetniks, Stanford, 1975, pp. 445–452.
209
Tolstoy N. The Minister and the Massacres, London, 1986; Карапанџић Б. Кочевска споменица: Кочевски Рог 1945–1995, Кливланд, 1995; Деспотовић Д. Кочевски рог: ратни злочин или праведна одмазда, Београд, 1992.
210
КПЮ находилась в Югославии под запретом в течение двух десятилетий, после того как коммунисты провели серию покушений на министра внутренних дел и короля. Запрет на деятельность КПЮ жесткими законодательными нормативами, дававшими право сотрудникам правоохранительных органов уничтожать на месте вооруженных лиц, явно принадлежащих к террористическим (коммунисты и сепаратисты) организациям. Королевское югославское правительство в изгнании спохватилось и отменило этот закон лишь в 1942 г. Тимофеев А. Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии, 1941–1945, Москва, 2010, с. 125–157.
211
ИАБ, фф. Бањички логор, УГБ, истражни предмети сарадника СП; Дрча Д. Специјална полиција, Бањица, Јајинци, Сарајево, 1947; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1–2, Beograd, 1979; Piljević Đ., Bogdanović R., Glišić V. Beograd u ratu i revoluciji 1941–1945, tt. 1–2, Beograd, 1984; Беговић С. Логор Бањица. Београд, 1989; Кољанин М. Немачки логор на Београдском сајмишту 1941–1944. Београд, 1992; Божовић Б. Специјална полиција у Београду 1941–1944, Београд, 2003; Micković E. Logor Banjica: logoraši: knjige zatočenika koncentracionog logora Beograd-Banjica (1941–1944). Tom 1, 2, Beograd, 2009.
212
Božović B. Podzemna borba: (specijalne organizacije Gestapoa za borbu protiv NOP-a), Beograd, 1964; Тимофеев А. Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии, 1941–1945, Москва, 2010, с. 36–39.
213
Костић Б. За историју наших дана. Београд, 1996. С. 61–62.
214
Nemačka obaveštajna služba, UDB III odeljenje, Beograd 1960, t. VI, s. 547–562; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 198–200.
215
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 344.
216
Новый научно-исследовательский проект из области гуманитарных наук Министерства науки Сербии (2011–2014 г.) имеет особый подпроект, посвященный различным аспектам жизни недичевской Сербии и сербского общества под оккупацией.
217
Недић А. Милан Недић, мајка или маћеха. Београд, 2009; Пијевац К. Прва реаговања представника Владе Краљевине Југославијена и англо-америчко бомбардовање Београда 1944 // Архив, 2001, № 2; Станковић Ђ. «Ревизионисти» и савезничко бомбардовање Београда 1944. године. Vojnoistorijski glasnik, 2006, № 1/2.
218
Слијепчевић Ђ. Генерал Коста М.Мушицки. Кратак преглед живота и рада. Минхен, 1981; Карапанџић Б. С вером у Бога за краља и отаџбину! Добровољци: 1941–1991. Кливеланд, 1991.
219
В этом аспекте характерно донесение Тито о причинах поражения в Апрельской войне, прибывшее в ИККИ 28 июня 1941 г. В нем хорват Тито, хотя и не избавился от традиционного для Коминтерна поиска вины «великосербской буржуазии», честно отмечал, что «… пятая колонна имела своих представителей в самых чувствительных местах. В отделах по снабжению армии сидели белогвардейцы и хорваты, которые действовали так, что снабжение все время прерывалось», в то же время «…моральный дух солдат, а особенно сербов был очень высок». РГАСПИ, ф. 495, оп. 11, д. 371, л. 44.
220
И это при том, что до 1943 г. (до капитуляции Италии) даже среди партизан доминировали сербы, а среди четников сербы преобладали вплоть до самого конца войны, (в состав ЮВвО входила организация словенских четников, а также незначительное число хорватов и сербов-мусульман). Tomasevich J. The Chetniks: war and revolution in Yugoslavia. 1941–1945. Stanford, 1975. P. 106; Nešović S. AVNOJ i revolucija: tematska zbirka dokumenata: 1941–1945. Beograd, 1983. S. 281; Бајт А. Берманов досије. Београд, 2006.
221
Например, 10 марта 1942 г. немецкий цензор вычеркнул из статьи под заголовком «Сербская церковь против коммунизма» в сербском официозе «Наша Борба» два выражения – «государство Югославия» и «вечная, великая, славянская Россия». ИАБ, ф. BdS, д. G-148, л. 21.
222
Банић М., Агонија Југославије: дани слома, Београд, 1941; Банић М. Масонерија и Југославија, Београд, 1941; Грегорић Д. Самоубиство Југославије: последњи чин југословенске трагедије, Београд, 1941 и. т. д.
223
Недић М. Говори генерала Милана Недића претседника српске владе. Београд, 1943.
224
Село основа националног живота. Наша борба, 5. јул 1942; Основе задругарства у српском народу, Обнова, 22. мај 1943; Сељак је основа и снага српског народа, Српско село, 29. мај 1943; Конкурс СЗР за најбоље радове о старој српској задружности и о културном и привредном подизању, Обнова, 11. септембар 1943; Конкурс Српског народа за најбољу студију о сељачко-задружној организацији нове српске државе, Српски народ, 31. јул 1943.
225
Специально для сербских крестьян было создано особое печатное издание, где советы по интенсивному ведению сельского хозяйства перемежались с пропагандой сербского традиционализма. Српско село: недељни лист за пољопривреду, ур. Ј. Тановић, г. I, № 1 (6. септембар 1941) – г. IV, № 152 (1. септембар 1944).
226
Неформальные отношения между правителем и подданными в доюгославской Сербии удивляли русских путешественников по Сербии. Русские о Сербии и сербах. Т. 1: Письма, статьи, мемуары / Сост. А. Шемякин, СПб., 2006.
227
Краков С. Генерал Милан Недић. Београд, 1995, књ. 2, с. 233–247, 470.
228
Изграђивање Нове Србије као сељачке државе, Српски народ, 7. јануар, 1943; Препорођено село биће темељ нове «Српске сељачке задружне државе», Српско село, 5. јун 1943; Сачувати српске главе и створити српску сељачку задружну државу, Српско село, 4. септембар 1943.
229
Милосављевић О. Потиснута истина: колаборација у Србији 1941–1944. Београд, 2006; Куљић Т. Превладавање прошлости: узроци и правци промене слике историје крајем XX века. Београд, 2002.
230
Јовановић Н. Антимасонска и антикомунистичка изложба у Београду 1941 // НОР и револуција у Србији 1941–1945. Београд, 1972; Kreso M. Njemačka okupacijona uprava u Beogradu, 1941–1944. Beograd, 1979; Николић К. Немачки ратни плакат у Србији 1941–1944. Београд, 2000; АВИИ, собр. Командант Србије, ф. Пропагандно одељење Југоисток.
231
Стоит отметить, что в Сербии XIX века антисемитизм не был развит, а в межовенной Югославии он появился с территорий бывшей Австро-Венгрии и от мракобесов из рядов русских беженцев.
232
Кољанин М. Јевреји и антисемитизам у Краљевини Југославији: 1918–1941. Београд, 2008.
233
Службени лист за заузету југословенску територију – Verordnungesblaltt für das besezte Jugoslawische gebiet, 1941–1944; Обзнане и објаве немачких власти у Србији – Bekanntmachungen und veröffentlichungen der deutschen behörden in Serbien, 1941–1942; Amtsblatt für das Banat: amtliches Verkündungsblatt der Kreisvorstehung des Banater Kreises – Službene novine za Banat: službeni objavni list Okružnog načelstva okruga banatskog, 1941–1943.
234
Антикоминтерна: обавештајни билтен (Берлин), 1943; Светска служба за проучавање јеврејског питања, Франкфурт-на-Мајни, 1942–1944; Сигнал-Signal, 1942–1944.
235
Точнее? те из них, кто не оказался в лагерях военнопленных или среди «добровольных» рабочих в Рейхе, которые получали свои издания: Srpski glasnik – Serbische Lagerzeitung-Stalag II B, 1941–1943; Naši dani – Stalag XVII B, 1942–1944; Српски весник – Serbische Lagerzeitung-Stalag VIII A, 1942–1943; Српски рад: Новине српског радништва у Немачкој – Serbische Arbeit: Serbisch Arbeiterzeitung, 1943–1944.
236
Службене новине, 1941–1944; Просветни гласник, 1941–1944; Службена саопштења Трговинске, индустријске и занатске коморе у Београду, 1941–1944; Општа наређења: Министарство пошта, телеграфа и телефона, 1942–1943; Комерцијална служба Српских државних железница, 1941–1944; Службена саопштења Централе за гвожђе и метале, 1942–1943; Гласник Српске државне страже: стручно-научни часопис, 1942–1943; Заводски лист Смедеревска Паланка, 1943.
237
Речь идет о бывшей радиостанции Белграда, которая в годы оккупации работала как радиостанция для солдат вермахта и их союзников «Soldatensender Belgrad». Эта мощная радиостанция (была слышна от Нарвика до Каира) стала широко известна благодаря раскрученному ей хиту Третьего рейха – «Лили Марлен» в исполнении Лале Андерсен. Heimat, deine Sterne: Lili Marleen und der Soldatensender Belgrad, Verlag: Bublies, Siegfried; Auflage: 1., 1. Mai 2003.
238
Казачий вестник. 1941, № 1. С. 7; Русское дело. 1943, № 11. С. 1, № 12. С. 3; Русское дело. 1943, № 13. С. 4, № 14. С. 3, № 23. С. 3, № 24. С. 3.
239
Недељни програм Београдске радио-станице – Wochenprogramm des Senders Belgrad, 1941–1944.
240
Это при том, что к началу лета 1941 года в Белграде проживало 253 729 человек. Попис 18. маја 1941., Ново време, 25. мај 1941.
241
Спустя две недели, сразу же после освобождения, в белградских кинотеатрах начались показы новых, советских фильмов, предоставленных политическим отделом 57-й армии. Эти фильмы сначала шли без перевода, так как, по мнению новых властей Белграда да и самой публики, в переводе не нуждались.
242
Успех филма у бојама «Златан град» свечана премијера у Уфином филм-театру «Београд». Ново време, 30. октобар 1942; Филмски живот Београда. Ново време, 31. јануара 1943; Приказивање научних филмова ђаци су пратили са великом пажњом. Ново време, 15. јануар 1942.
243
Savković M. Kinematografija u Srbiji tokom Drugog svetskog rata 1941–1945. Beograd, 1994, с. 46–59.
244
Јеличић Д. Кинематографске делатности у окупираном Београду, Дипломски рад на Факултету драмских уметности. Београд, 1986.
245
Васильченко А.В. Прожектор Доктора Геббельса. Кинематограф Третьего рейха, М., 2010; Кољанин М. Филмска пропаганда – Увод у Холокауст, Годишњак за друштвену историју, година ВИИ, свеска 1. Београд, 2000.
246
Архив Југословенске кинотеке, Центар за дигитализацију.
247
Филмска звезда Шарлота Суза игра ових дана на бини у Београду: Разговор са славном глумицом и њеним партнером Тео Шалом, Ново време, 4. март 1942; Немачке филмске звезде гостују у Београду-У Београду гостују Едита Клавунда и Ерика Хелике, Обнова, 3.октобар 1942; Маргит Симо и Урсула Дајнерт у Београду, Ново време, 22. септембар 1943; Паула Весели воли Београд и Србе, Ново време, 22 јануар 1944; Лили Валдмилер-Београд је диван оквир за филм, Ново време, 6. фебруар 1944; Илзе Вернер стигла у Београд, Обнова, 29. март 1944.
248
Уредба о раду биоскопа и изнамљивању филмова, Ново време, 25. мај 1941; Војиновић М. Биоскопи у Београду 1941–1944. године, Београд, 2008.
249
Отделение пропаганды занималось контролем и организацией публичных мероприятий, таких, как театральные постановки, лекции, выставки и др.
250
Уредба о вођењу позоришта, Уредба о кабаретима и вариетима, Ново време, 25. мај 1941. Марковић В. Театри окупиране престонице. Београд, 1998.
251
Это были не нормированные в недичевской Сербии товары, подобно пиву, которое продавалось без карточек в рейхе. Васильчикова М. Берлинский дневник, 1940–1945. М., 1994.
252
Театр на ресторанных подмостках, или О том, как русские умели веселить// Косик В.И. Что мне до вас, мостовые Белграда… Москва, 2007.
253
Наша жена данас и сутра, Наша борба,7. јун 1942; Размишљања о будућој женској средњој школи, Просветни гласник, јануар – фебруар 1942; Светосавска школа, Просветни гласник, новембар 1942; Уредба о школама и течајевима за дома ћице, Службене новине, 12. фебруар 1943; Учена или разумна жена, Коло, 31. јул 1943; Извештај о раду Просветног одбора, Просветни гласник, новембар – децембар 1943.
254
Службене новине, 6. август, 1941. 6. јануар. 1942, 17. март 1942., 15. мај 1942., 10. октобар 1942., 9. фебруар 1943; Симић М. Школство у Срба у 19. и првој половини 20. века, Београд, 2003.
255
В 1946 г. на известном Белградском процессе В. Йонич предстал перед судом в титовской Югославии как высший представитель гражданской власти недичевской Сербии (М. Недич и Д. Льотич к тому времени были уже мертвы). Он был осужден и расстрелян за коллаборационизм.
256
Ново време, 8. септембар, 1941; Обнова, 11. јуни, 1943; Просветни гласник, новембар-децембар 1943.
257
Шкодрић Љ. Министарство просвете и вера у Србији, 1941–1944. Судбина инсттуције под оккупацијом. Београд, 2009, с. 69—165.
258
При смене властей в 1944, 1990, 2000 гг. в Белграде этот предмет радикальным образом менял свое содержание, но упорно выживал в учебном плане. В настоящее время он называется «гражданское воспитание».
259
Шкодрић Љ. Утицај окупационих власти на ревизију наставних програма и уђбеника у Србији 1941–1944. Војно-историјски гласник, бр. 1, 2009.
260
Решение Совета министров от 22 мая 1942 г.; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s.92.
261
Ђорђевић Б. Универзитет у Београду 1863–1963, Годишњак града Београда, књ. 10 (1963), с. 5—79; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 95—102.
262
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 92; см о практике политзаключения в лагеря в предвоенной Югославии: Милорадович Г. Карантин идей: Лагеря для изоляции «подозрительных лиц», Москва, 2010;
263
Кубуровић П.М. Васпитни завод у Смедеревској Паланци 1942–1944., Записи из добровољачке борбе. књ. II, Минхен, 1954; Правилник о унутрашњем реду и владању у Вас. Заводу у Смедеревској Паланци, б.м., б.и.; Службене новине, 15 јула 1942; 21. јануара 1943; 19. фебруара 1943; Прослава годишњице рада Завода за принудно васпитање у Смедеревској Паланци, Обнова, 9. октобар 1943; На новом путу. Бивши питомци Васпитног завода у Смедеревској Паланци ступају у доборволјачке редове, 13. октобар 1943.
264
Маринковић А. Све је било могуће у оне дане… Сећање на септемар 1944. // Записи из добровољачке борбе. књ. III. Минхен, 1955.